Pavle Popov: San mi je da nastupam uz pratnju simfonijskog orkestra

Pavle Popov je vrsni muzičar, o čemu svjedoči i to što je na 11. Demofestu proglašen najboljim gitaristom, te nagrađen Jack Daniel's gitarom. Ovo nije jedina nagrada sa kojom se može ponositi, jer je bend Sergio Lounge, čiji je član, odnio pobjedu kao najbolji bend u izuzetno velikoj konkurenciji.

DF:  Da li si već zamijenio svoju staru gitaru novom, pobjedničkom, koju si osvojio kao najbolji gitarista jedanaestog Demofesta?

Pavle: Proglašenje za najboljeg gitaristu se dogodilo krajnje neočekivano. U svojoj kolekciji imam već dosta gitara, i svaka od njih ima svoju primenu, a ova će tek pronaći svoje mesto. Voleo bih ovom prilikom da se zahvalim Demofestu i žiriju. Bila mi je posebna čast kad mi je Darko Rundek posle nastupa prišao i rekao mi da “rasturam” gitaru. 🙂

DF:  Ti si školovani muzičar, sjajan gitarista i pijanista, pa nas zanima postoji li još neki instrument koji sviraš?

Pavle: Moj primarni instrument je gitara, koju sviram od malih nogu, a profesor Danilo Karamarković me je uveo u svet jazz-a. Kasnije sam igrom slučaja počeo da sviram kontrabas koji sam diplomirao na fakultetu u Kragujevcu, a nedavno sam završio i teoriju muzike u Beogradu. Što se tiče klavira, ne smatram sebe pijanistom. Tema mojih klavirskih kompozicija je “daydreaming”, gde ne postoji virtuozan svirački aspekt, već je suština kompozicija u proizvođenju meditativnog, transcendentalnog iskustva između izvođača i slušalaca.

DF:  Uz sve pomenuto i aktivnosti s bendom, pišeš kompozicije za solo klavir. Kako sve stižeš – koja je tvoja tajna?

Pavle: Ne postoji posebna tajna, muzika je za mene suština. Predano pišem muziku za film, za kamerne ansamble, kao i elektronsku ambijentalnu muziku. Ne mogu ni da zamislim da se bavim nečim van muzike, a pogotovo ne van umetnosti.

DF:  Da li ti je teško uskladiti solo karijeru i rad s bendom?

Pavle: Sam pojam karijere se danas svodi na marketinške manipulacije, u kojima nisam preterano vičan, a uostalom me i ne interesuju. Moja muzika komunicira sa publikom koja želi neočekivana razrešenja i slobodu, a koja je po mom mišljenju danas u velikoj meri uskraćena umetnicima. Pored benda Sergio Lounge, takođe sarađujem sa više beogradskih bendova i vodim svoj bend “Coucou Abel”, sa kojim sam snimio album koji će izaći uskoro.

DF:  Razgovarali smo sa tvojim bratom Srđanom, ali nas zanima šta za tebe znači pobjeda na Demofestu sa bendom Sergio Lounge i to što si proglašen najboljim gitaristom?

Pavle: Sergio je moj mlađi rođeni brat, njegov uspeh vidim kao i svoj, mislim da je i obrnuto. Ne postoji njegov ili moj rad na kome nismo zajedno radili. Svakako je velika čast pobeda na Demofestu, koja se dogodila krajnje neočekivano, obzirom da smo osvojili nagradu i na Bunt Rock festivalu.

DF:  Pored toga, kakvi su tvoji utisci sa Demofesta?

Pavle: Fenomenalni! Sprijateljio sam se sa devojkama iz benda Vin Triste. Bila mi je čast da Ivani pozajmim delay pedalu za nastup u finalu. Posebno mi se dopada Danijelin vokal i osećaj za melodiju. Voleo bih da Sergio Lounge i Vin Triste naprave zajednički koncert.

DF:  Imaš li možda neke muzičke uzore, u kojoj muzici najviše uživaš i šta utiče na tvoj zvuk?

Pavle: Moj najveći muzički uzor je moj prijatelj Aca Pejčić, legenda kragujevačke muzičke scene. Ne postoji muzika i instrument koji Aca ne svira. Najviše uživam u našim koncertima kada na binu iznesemo desetak instrumenata i onda sviramo muziku koja je poigravanje sa različitim muzičkim idiomima i njihovo spajanje u neočekivane oblike kao što je “Reggae Kolo” ili indijska raga na makedonsku tradicionalnu temu. U poslednje vreme najčešće slušam Bugarsku narodnu muziku, kroz rad orkestra i hora “Filip Kutev”. Smatram da je Kutev uspeo da ostvari nikad ostvareni san Igora Stravinskog, jer njegova muzika iako je moderna, odsvirana je na tradicionalnim bugarskim instrumentima na novi način, što Stravinski nikad nije uradio. Mislim da je jako važno da savremena muzika bude u sprezi sa tradicijom, što je nešto što se gotovo potpuno izgubilo. Postoji samo jedna folklorna muzika koja pripada svima, gde ne postoje geografske i istorijske barijere. Voleo bih da to postoji više u svesti moderne publike.

DF:  Koji su tvoji dalji planovi?

Pavle: U narednom periodu ću se najviše posvetiti Sergio-u i njegovom albumu koji planiramo da snimamo u oktobru. Moj najveći san je da nastupim sa bendom uz pratnju simfonijskog orkestra, to je nešto čemu težim.

Prethodni članakNaredni članak