Marko Louis: Našao sam svoj zvuk korak po korak

Marko Louis, vrsni muzičar, pjevač, tekstopisac i producent, koji je čak igrao za njemačku košarkašku reprezentaciju, iza sebe ima tri albuma ”Shine on me”, ”Beskraj” i ”Uživo Dob 2017”. Ovaj mladi umjetnik će nastupiti na Kastelu 20. jula u sklopu revijalnog programa Demofesta, a dok čekate taj dan, pročitajte o čemu smo razgovarali sa njim.

DF: Kako se desio preokret zbog kog si od profesionalnog bavljenja košarkom otplovio u muzičke vode?

Marko: Pre nego što sam se odlučio za košarku bavio sam se muzikom i svirao sam bubnjeve i perkusije. Kada sam krenuo da se bavim ozbiljnije košarkom, rešio sam da neću to večno raditi nego sam želeo da upišem fakultet. Kada sam sa 22 godine upisao Fakultet dramskih umetnosti i to  katedru za Snimanje i dizajn zvuka u Beogradu, da bih financirao svoje školovanje počeo sam da sviram po lokalima i kada je pevač odustao, morao je neko da nastavi sa pevanjem. Tako da sam sasvim slučajno krenuo da pevam.

DF: Baviš li se još sportom, makar rekreativno i da li ti nedostaje energija sa parketa?

Marko: Ne bih mogao da živim bez sporta, a pogotovo bez košarke. Uglavnom jednom nedeljno se vraćam na teren sa ekipom i igramo 5 na 5. Pored toga obožavam stoni tenis, plivanje i trčanje.

DF: Da li je upravo taj timski duh, kog si razvio zahvaljujući sportu, stvorio želju za saradnjom sa drugim umjetnicima i samom uživanju u tome?

Marko: Veoma sam zahvalan košarci i tom periodu. Ne znam da li je uticalo na saradnje, ali sam siguran da sam naučio tri veoma bitne stvari i to su “fair play”, timski rad i disciplina.

DF: Kako ti je bilo sarađivati sa Stefanovskim i Hadžimanovim? Da li su ti oni još od malih nogu bili muzički uzori?

Marko: Moji uzori su bili Michael Jordan i Michael Jackson, Dave Weckle, itd. Kada sam bio mali obožavao sam Vlatkovu pesmu “Gipsy Song” i slušao sam je danju i noću. To je jedina tema koju sam ikada naučio na gitari. 🙂 Vasil ima veoma pozitivnu energiju i drago mi je da se i privatno družimo. 

DF: Kako je bilo uplivati u saradnju sa Božom Vrećom, čija muzika odudara od tvog zvuka, i kako je došlo do toga?

Marko: Božo i ja smo se upoznali pre par godina i odmah je kliknulo. Naša različitost i njega i mene inspiriše i mnogo volimo da se družimo u studiju, na bini i privatno. Snimili smo takođe naš treći duet koji se nalazi na Božinom novom albumu ”Melek” i pesma se zove “Sanjao sam”.

DF: Da li je još nešto, pored mnogobrojnih umjetnika sa kojima si sarađivao, uticalo na zvuk koji sada gajiš?

Marko: Ja dopuštam da na mene svako i svašta utiče. Naravno da imam neki prirodni filter, ali mislim da je veoma bitno ne samo da se čuje drugo mišljenje, nego da se dopusti da se neko i malo umeša u “kuvanje”. Godinama sarađujem sa mojim velikim prijateljem Petrom Zorkićem, koji je izdao svoj prvi singl nedavno. Na novom albumu sam sarađivao sa telentovanom Majom Radivojević koja je pisala nekoliko tekstova za nove pesme, kao što je ”Euridika”. Takođe, čovek koji je uticao na zvuk novog albuma, koji je planiran za jesen, je Aleksandar Dragutinović. Volim da muziciram sa ljudima sa kojima sam privatno blizak.

DF: Postoji li neka suštinska razlika između domaćih i umjetnika iz inostranstva sa kojima si sarađivao ili svi doživljavaju muziku i umjetnost na isti način?

Marko: Svako doživljava muziku na svoj način, kao i boje, hranu, itd. Baš zato je lepo raditi sa ljudima. Sad da li je to Srbija, Indija ili Britanija to nije toliko bitno… bitni su ljudi, doživljaji i uticaji.

DF: Muzika je obilježila cijeli tvoj život, ali kako si se razvijao kroz svoju muziku? Ko je oblikovao koga, ti svoj zvuk ili on tebe?

Marko: Pa muzika je mene oblikovala kao što sam i ja oblikovao svoj zvuk kroz životne faze kroz koje sam prošao. U mom bivšem bendu MaraQYa, pokušavali smo da zvučimo kao naši idoli iz soul muzike. Kada sam krenuo sa svojom solo muzikom tražio sam i našao sam korak po korak svoj zvuk i mislim da se veoma lepo osećam u njemu.

DF: Pamtiš li svoj prvi nastup i da li možeš povući neke paralele između prvog i recimo posljednjeg?

Marko: Apsolutno. Ne sećam se tačno koji je bio prvi nastup, ali ih se sećam više. Kada sam počeo da pevam imao sam problem sa intonacijom i nisam mogao da pogodim pravi ton. Vremenom sam vežao i postao sam dosta sigurniji. Glavna razlika je ta da se strah i trema, koja je bila u počecima, pretvorila u ljubav i adrenalin.

DF: Pratiš li mlađe muzičke nade, postoji li neko koga bi izdvojio ili koga privatno slušaš?

Marko: Sviđaju mi se pesme i novi fazon benda Irie Fm, Helem Nejse su genijani i odličan mi je Vojko V. Pratim scenu i drago mi je da se dešava nešto na našim prostorima.

DF: Misliš li da je dovoljno prepoznat značaj festivala, poput Demofesta, koji daje mogućnost neafirmisanim muzičarima da se iskažu?

Marko: Pa kako ja znam to je najveći festival u BiH, a jedan od najvećih u regionu. Mnogo mi je drago da postoji Demofest i nadam se da neće nikad stati sa radom i vizijom.

DF: Koje si ciljeve iscrtao do kraja godine, šta možemo očekivati u tom periodu od tebe?

Marko: Posle festivalske sezone planiram nastavak regionalne turneje. Slede koncerti u Nišu, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevo, Novom Sadu i Beogradu. Na jesen izbacujem svoj novi album pod nazivom ”Euridika”. Radim non stop na novim idejama i radujem se da ih delim sa ljudima.

 

Prethodni članakNaredni članak