Jovan Đukić: ”Bila mi je ogromna čast da budem na Demofest bini”

Plavi bas je ove godine dodijeljen mladom i talentovanom Jovanu Đukiću iz benda Aleja Velikana, koji je proglašen najboljim basistom jedanaestog Demofesta. 

DF: Koliko dugo već sviraš bas i šta te je navelo da izabereš baš taj instrument?

Jovan: Bas gitaru sviram pet godina. Od osnovne škole imam prijatelja koji svira bubnjeve, pa smo posle škole išli kod njega, jer je tamo bio prostor gde je njegov tadašnji bend imao probe. On mi je preporučio bas gitaru i počeli smo da sviramo pesme naših omiljenih bendova. Ubrzo sam zavoleo instrument i posvetio sam se vežbanju i učenju.

DF: Kakav je osjećaj biti proglašen za najboljeg basistu najvećeg regionalnog festivala demo bendova, jesi li već sumirao utiske?

Jovan: Osećaj je neverovatan! Najviše što poštujem jesu mišljenja drugih muzičara, a na Demofestu se pokazao muzički jak i iskusan žiri. Utisci su sumirani – iako moj bend nije uspeo da osvoji nagradu, bila mi je ogromna čast da budem na bini, u ime svih koji su bili uz mene na putu do plavog basa.

DF: Da li si se nadao da ćeš baš ti osvojiti ”Plavi bas”, imajući u vidu ogromnu konkurenciju i da li si već zamijenio stari?

Jovan: Kada smo čuli da se osvaja nagrada za najboljeg basistu, bend je imao poverenja u to da će otići u moje ruke. Ja sam prvobitno delio njihovo mišljenje, sve dok nismo došli na tonsku probu veče pred nastup. Kada sam čuo druge bendove nisam bio toliko samouveren kao ranije. Stari (crni) bas je sa mnom od početka i nije zamenljiv, a plavi je odlična alternativa, jer se dosta razlikuju u tonu.

DF: Pored toga, kakvi su tvoji utisci sa Demofesta, da li te nešto posebno oduševilo?

Jovan: Sve najbolje o Demofestu, nezaboravna i vrhunski provedena dva dana. Posebno bih izdvojio druženje između bendova, koje me najviše oduševilo, jer se Demofest nije osetio kao takmičenje, već kao jedna velika svirka sa 26 bendova.

DF: Da li si imao svog favorita, a da ne računamo Aleju Velikana?

Jovan: Favorit su mi bili grupa GMO, naši dobri prijatelji iz Zaječara, koje smo upoznali na ovogodišnjoj gitarijadi. 

DF: Šta privatno najviše slušaš i ko ima najveći uticaj na tvoj zvuk?

Jovan:  O tome bih mogao danima da pišem. Muziku slušam svaki dan, po ceo dan. Zona komfora mi je rok muzika s kraj 60-tih, do 70-tih, a kao uticaje iz te ere bih izdvojio: Black Sabbath, Cream, Cactus, Jethro Tull, King Crimson, Steely Dan, Rush, Vanilla Fudge, ELP, itd. Takođe, kao veliki uticaj naveo bih i par novijih bendova: Khruangbin, Vulfpeck, Puma Blue i Mac DeMarca.

DF: Pratiš li regionalnu muzičku scenu i kakvo je tvoje mišljenje o njoj – trude li se bendovi i imaju li dovoljno prostora/uslova da iskažu svoje umijeće?

Jovan: Slabije je pratim. U Beogradu sam uspeo da naiđem na prvu ozbiljniju priču sa posvećenim muzičarima, jer po manjim gradovima ljudi nemaju ambicije za muzikom, vide je samo kao hobi i ništa više. Što se prostora tiče, pošto sam ja počeo u Aranđelovcu, koji je znatno manji od Beograda, prostor nam je predstavljao najveći problem, jer nije bilo studija gde su mogle da se javno održe probe, pa je zatim bilo na nama da se snađemo i da radimo kako god možemo, tako da bih iz mog iskustva rekao da nemaju.

DF: Sviraš li u još nekom bendu?

Jovan:  Pored Aleje Velikana sviram u bluz-rok grupi Nikola Čubrilo Trio, koji upravo završava produkcijski deo svog debi albuma.

DF: Imaš li neke planove za budućnost?

Jovan: Za sada da sviram, nastavim sa vežbom i autorskim radom. Zadovoljan sam napretkom benda i nadam se da će nastaviti istim tempom.

Prethodni članakNaredni članak