Branko Lazić, režiser filma „Jadranka“: Bilo je fascinantno sarađivati sa Jadrankom Stojaković

Filmski program Demofesta 09, koji se odvija u sklopu dnevnih aktivnosti, otvoriće film „Jadranka“, posvećen nedavno preminuloj Jadranki Stojaković. Njegova projekcija održaće se 21. jula u 17 časova, u banjalučkom Domu omladine.

Jedna od najvećih muzičarki sa prostora bivše Jugoslavije posljednje godine svog života provela je u staračkom domu u Banjaluci. Tokom ovog perioda je postepeno nastajalo dirljivo dokumentarno djelo, koje, ispostaviće se, predstavlja njen posljednji pozdrav mnogobrojnim slušaocima i poštovaocima.

Branko Lazić, urednik dokumentarnog programa Radio-televizije Republike Srpske, tri godine je sarađivao sa slavnom kantautorkom na stvaranju tople i lične ispovjesti jedne od najkreativnijih i najživopisnijih ličnosti regionalne muzike.

„Jadranku nisam poznavao prije ovog snimanja, tj. znao sam za nju kao i svako drugi ko je odrastao u Jugoslaviji. Od kada je bolesna došla u Banjaluku, sa njom je urađeno desetine patetičnih, površnih i nostalgičnih TV priča, koje mi se baš i nisu dopale. Pošto smo praktično radili u istoj televiziji, želio sam da je bolje upoznam, i onda sam shvatio da postoji mogućnost da napravimo nešto veće i drugačije“, objašnjava Lazić kako je došao na ideju da Jadrankinu životnu priču ispriča kroz film.

A materijala za dokumentarac je bilo i više nego dovoljno. Od dostizanja slave u nekadašnjoj državi evegreen pjesmama kakve su „Ima neka tajna veza“, „Što te nema“ ili „Sve smo mogli mi“, preko odlaska u daleki Japan, do nesrećnog pada na bini 2009. godine i suočavanja sa neizlječivom bolešću, Jadrankin život je već sam po sebi bio impresivan film, pa je Lazićev prijedlog odmah prihvatila.

Jadranka za novine

„Već poslije prvog razgovora sa njom, ona je prihvatila da radimo film i da ništa ne uljepšavamo, a ona i njeno stanje su diktirali tempo snimanja. Kada smo počeli snimanje, 2013. godine, bila je veoma optimistična, vedra i puna energije, iako je već tada znala da je bolest nepovratna i neizlječiva. Bilo je fascinantno i za poštovanje sa koliko duha i kroz šalu prihvata tako teške dijagnoze i prognoze“, prisjeća se Lazić.

Autor filma odabrao je da to bude ogoljena lična priča, u kojoj je Jadranka imala punu slobodu.

„Nisam želio sagovornike u filmu, već da ona kaže o sebi šta misli da je bitno. Snimali smo samo kada je to ona zbilja željela i htjela nešto da kaže. Takav smo dogovor napravili na samom početku i ona ga je ispoštovala. Sa vremenom je to postajalo sve teže, zato što i pored njene želje da razgovaramo i snimamo, kako je bolest napredovala, ona je imala sve manje snage da razgovara. Posebno prošle godine, kada je izgubila glas, što je nju, kao pjevačicu, emotivno veoma pogodilo“, navodi on.

Upravo su emocije glavna snaga filma koji će gledaocima ponuditi jedinstvenu retrospektivu na jednu veličanstvenu karijeru, ali i detalje o Jadranki i njenom životu koji su malo kome poznati.

Branka Lazića, kao režisera, posebno raduje činjenica da će film biti prikazan na Demofestu.

„Redovni sam posjetilac Demofesta i veoma mi je drago da će film o Jadranki biti prikazan na festivalu. Da je poživjela, bila bi idealan član žirija, pošto malo ljudi zna da je voljela žestoku gitaru i eksperimente u muzici“, zaključuje Lazić.

Prethodni članakNaredni članak