Bojan Vasiljević, fotograf: Izložba „Total Experience“ posvećena široj slici muzičkog nastupa

Bojan Vasiljević

Demofest je jedan od najbolje organizovanih festivala u regionu i uvek mu se rado vraćam! Prvi put sam bio na Demofestu 03, i od tada sam propustio samo jedan festival, kad prosto fizički nisam mogao da prisustvujem. Posle toliko godina, slobodno mogu da kažem da se u Banjaluci zaista osećam kao kod kuće, kaže pred povratak na Demofest Bojan Vasiljević, fotograf čija će izložba biti otvorena 21. jula, prvog dana festivala.

Vasiljević se muzičkom fotografijom bavi već 13 godina, trenutno je urednik fotografije magazina Urban BUG i iza sebe ima jednu samostalnu te više grupnih izložbi. Fotografisao je više od 1.000 muzičkih dešavanja, u nekoliko navrata bio i zvanični fotograf Demofesta, a na devetom izdanju banjalučkog festivala izložiće dio svojih radova, u okviru izložbe „Total Experience“, koja će biti premijerno predstavljena javnosti.

Bojan Vasiljević - fotografija koncerta Partibrejkersa

Izložba će imati nestandardan koncept, jer će uključivati samo totale, široke kadrove scene i publike. Zašto si odabrao ovaj pristup?

Vasiljević: Zato što volim totale i polu-totale, oni najbolje oslikavaju neko dešavanje i zapravo su slika koja ostaje u sećanju većine posetilaca, ako izuzmemo mali broj ljudi u fan pitovima i nas fotografe, koji binu gledamo iz perspektive portreta. Ova izložba će biti posvećena toj malo široj slici, u odnosu na fotke nastale ispred bine.

Koliko će različitih nastupa biti predstavljeno na izložbi?

Vasiljević: Uh, još uvek nemam čitavu sliku šta će biti. Gledaću da zastupim razna dešavanja, od najvećih festivala, preko koncerata do klupskih dešavanja i svirki, od inostranih zvezda do regionalnih umetnika, pa kako se zalomi na poslednjem preseku. (smijeh)

Da li se sjećaš koji prvi nastup si fotografisao?

Vasiljević: Codex na festivalu „Ovo je moj grad“ 2004. godine je zvanično prvi nastup koji sam namenski  fotkao, sve pre toga je bilo neobavezno i služilo više kao priprema za moje uvlačenje u svet „nightlife“ fotografije. Prvi koncert koji sam fotkao je Simple Minds u Sava centru 2006. godine.

Kada si i kako odlučio da se posvetiš prvenstveno muzičkoj fotografiji?

Vasiljević: Muziku jako volim i puno joj dugujem za sve što mi je u životu donela i duhovno me obogatila. I pre nego što je postala posao, išao sam na koncerte, festivale i žurke. U to vreme je to bilo jedino što nas je ispunjavalo, s obzirom na to da nam je zemlja bila u haosu. Proteste smo zamenili partijanjem, jer smo u to vreme bili u fazonu da živimo život kao da sutra ne postoji. Tako sam i došao do sudbonosnog dana kada se sve promenilo, 10. juna 2003. godine. Prvog dana na festivalu „Echo“ sam upoznao Philla Hartnolla (Orbital), kome su se svidele neke fotke sa presmešnog digitalnog aparata koji sam pozajmio od drugara, i u vrlo neformalnom druženju mi je nabacio ideju da bi mozda mogao ozbiljnije da se posvetim fotografiji. Tada mi je to sve zvučalo kao nemoguća misija i kad sam mu objasnio kako je  kod nas „ceo fazon“  još uvek u fazi razvoja, samo je rekao „pa eto ti prilike da se razviješ zajedno sa scenom” i poklonio mi je svoju „artist“ akreditaciju. Do kraja festivala sam bio on, ljudi iz obezbeđenja nisu imali pojma kako čovek izgleda, i mogao sam da ulazim u backstage i bukvalno radim šta sam hteo. Posle toga sam tačno znao šta želim da radim kako bih spojio lepo i korisno, falio je samo medij gde bih to mogao da radim, a posle godinu dana pojavio se Urban BUG, kao potpuno osveženje na medijskoj sceni.

Bojan Vasiljević - fotografija koncerta Black Label Society

Danas predvodiš ekipu od sedam fotografkinja. Kako je biti u toj vrlo specifičnoj ulozi?

Vasiljević: Sjajno! (smijeh)  Već duže vreme tako funkcionišemo, samo se članice tima promene s vremena na vreme, ali suština ostaje ista. U ovom „nightlife“ poslu devojke mnogo bolje prolaze i manji je rizik po opremu, glavu i rebra. To sam sve doživeo na svom iskustvu i gledam da im prenesem sve što mogu, kako bi unapred bile spremne na razne situacije. Sve su to pametne i  vredne  devojke koje kapiraju priču i stvarno mi puno pomažu u obavljanju posla. Nezgodno je samo kad imamo sastanke, pa kad u isto vreme čujem barem četiri različite priče, ali to smo rešili, nemamo više grupne sastanke. (smijeh)

Fotografišeš i rock koncerte i DJ nastupe. Koliko se ovi događaji razlikuju i koje ti je draže raditi?

Vasiljević: Jako se razlikuju, to su dve različite filozofije i različiti standardi po pitanju sadržaja foto-izveštaja, opreme koja se koristi, podešavanja na aparatu, energije koja se potroši…. Da to ovako opišem: u odnosu na „nightlife clubbing” fotografiju, fotografisanje koncerata je dečija pesmica i mnogo mi je lakše da fotkam koncerte i festivale nego žurke. Podjednako volim obe discipline i nemam dražu, samo lakšu.

Već si fotografisao Demofest i ponovo ćeš ove godine. Kakvo je tvoje mišljenje o festivalu i koji segment je tebi, kao fotografu, najzanimljiviji?

Vasiljević: Već duže vreme mi dolasci u Banjaluku predstavljaju i posao i zadovoljstvo. A, da budem iskren, na neki način, ja sam deo Demofesta, znam da sam svojim zalaganjem i fotografijama doprineo podizanju standarda festivala, i jako sam ponosan zbog toga. To je bio moj način da se odužim ljudima iz organizacije za sve što su uložili i što iz godine u godinu „objašnjavaju“ kako treba da se radi. Upravo je to nešto što prenosim svim novim članovima Urban BUG foto-tima, kad im pričam kako postoji festival gde je sve tačno, gde se o svemu misli, gde sve učesnike tretiraju kako treba, gde neće morati da misle o putu, smeštaju, hrani ili da nose od kuće vrpce za akreditacije, gde će dobiti poklone i gde će im ceo dan biti ispunjen bogatim programom. Kao fotografu, najzanimljivije mi je što svake godine upoznam po 30 novih bendova na jednom mestu, na samom početku njihovih karijera. Prve svirke na pravoj bini pod pravim svetlom, a samim tim i prve prave fotografije koje dobiju za uspomenu. Zanimljivo mi je da pratim ko će kako da se snađe i sa kojim žarom da nastavi sa karijerom. Vremenom sam počeo dobro da procenjujem ko od njih ima potencijala, a ko ce da odustane već posle leta. (smijeh)

Prethodni članakNaredni članak