Bane Antović: Moraju da vas pamte po nečemu nakon festivala

_MG_3439

Bane Antović, istaknuti muzički producent, ove godine će se po treći put naći u stručnom žiriju Demofesta. Antović je poznat po podršci mladim talentima, zaslužan je za stvaranje čitave jedne generacije rock ‘n’ roll scene u Srbiji devedesetih godina, a ostavio je trag i na mlade muzičare koji su nastupali na Demofestu.

Autor je i učesnik nekih od najznačajnijih muzičkih i televizijskih projekata tokom proteklih decenija, kao što su “MTS – muzička televizija Srbije” i “Pozorište u kući”, a potpisuje i produkciju muzičkog projekta “Osamdesete”, koji govori o domaćoj novotalasnoj sceni.

Kao poznavalac, ali i autor brojnih kvalitetnih muzičkih i televizijskih projekata, kako vidite ideju Demofesta?

Antović: Demofest je izuzetno važna ideja, kako za Banju Luku, koja je dobila manifestaciju koja je upisuje na regionalnu kartu najvažnijih kulturnih manifestacija i koja omogućava svojoj sredini direktnu komunikaciju sa kompletnom regionalnom muzičkom industrijom, a još više za sve nove izvođače iz regiona, jer za njih predstavlja najjaču lansirnu rampu.

Po treći put ćete biti dio stručnog žirija Demofesta. Na šta ćete obraćati najviše pažnje ove godine, kada su takmičarski nastupi u pitanju?

Antović: Poruka benda generaciji, društvu, planeti imaće glavnu pažnju, kao i orginalnost u kreiranju zvučne slike. Samo sviračko umeće se danas podrazumeva i nije ga teško steći, ali stav na sceni je ona vrednost koja daje smisao postojanja rock benda danas. Godine izvođača, pa samim tim i njihova perspektiva će biti još jedan od važnih kriterijuma.

Kakva su Vaša dosadašnja zapažanja po pitanju mladih bendova koji se nađu na velikoj festivalskoj sceni?

Antović: Kratak nastup, koji je opet zbog broja selektovanih bendova jedino moguće rešenje, predstavlja veliki izazov za bend. Za pet minuta na velikoj sceni, moraju da pokriju sve i osvoje publiku i žiri. Izbor pesama je jako važan, i tu bend uvek može da pogreši. Ali, nije velika scena jedino mesto na kome bi bendovi trebalo da se pokažu, tu su i razgovori sa novinarima, medijima, press konferencije, druženje van scene, online komunikacija.

Brojni takmičari će i ovaj put dobiti priliku da se predstave hiljadama ljudi, ali i osvoje vrijedne nagrade koje im pomažu u nastavku muzičke karijere. Šta poslije Demofesta? Kako pravilno iskoristiti slične prilike?

Antović: Svaku pažnju medija svaki bend danas mora maksimalno da iskoristi. Nema praznog hoda, svaka izjava mora da bude važna, svaka fotografija, snimak, svaki nastup mora da bude najvažniji, svako snimanje. Onaj koji predstavlja bend mora da iskoristi Demofest i slične manifestacije za stvaranje kontakata, upoznavanje, animaciju. Moraju da vas pamte po nečemu nakon festivala.

DSC_3029

Pratite li rad Demofest takmičara i nakon završetka festivala?

Antović: Naravno, na programu TV kanala koji se emituju u Srbiji i regionu, a na koje imam uticaj, uvek insitiram na novim izvođačima. Zatvorenost za novu muziku “formatiranih” radio stanica, posebno u Srbiji predstavlja veliki problem. Retki su izuzeci poput emisije “Diskomer” Studija B, koja je lanisrala pre par godina jedan od retkih autentičnih hitova “Ako stanemo tu”, grupe Artan Lili, koja je jedan od svojih prvih nastupa imala upravo na Demofestu. O uticaju na radio stanice moralo bi da razmisli čitava regionalna muzička industrija. Iako su 80-te daleka prošlost, ipak još uvek dominiraju na nekim radio stanicama. Slušajući radio stanice teško ćete odrediti u kom veku se živi u Srbiji, pa i po regionu.

Vjerovatno malo ko od takmičara zna da ste upravo Vi svojevremeno pokrenuli popularnu muzičku emisiju “MTS – Muzička televizija Srbije”, koja je iznjedrila jednu čitavu rock ‘n’ roll generaciju u Srbiji. Koliko sličnih prilika mladi danas imaju? Imaju li ih uopšte?

Antović: Nažalost, bendovi nemaju sreću da imaju medijsku podršku poput one koju je mogao da im pruži tim koji sam vodio. Ne postoji gotovo ni jedna dovoljno relevantna i nepristrasna top lista, ne postoji magazin sa uticajem u kome bi moglo da se pročita kompetentna kritika nečijeg stvaralaštva, o radiju sam već govorio. Nažalost, ne postoje pravi producenti, urednici, koji bi mogli da prepoznaju talenat. Poseban problem je što se uređivanjem muzike, TV programa, kreiranjem TV muzičkih emisija, bave ljudi sa + 40, 50 pa i 60, koji prirodno gravitiraju ka muzici svoje generacije. Uvek su mladi TV stvaraoci bili ključni za stvaranje nove scene, od Jovana Ristića koji je bio glavni promoter 60-tih i 70-tih („Koncert za mladi, ludi svet“), Bucko i Tucko na početku karijere („Rockenroler“), Zoran Pezo, reditelji „Hita Meseca“ TV Beograd, Darko Bajić („Rock Odeon“), pa do Milorada Milenkovića, Srđana Anđelića („Brzi Bendovi Srbije“ i „Afirmator“). Pravi je trenutak da neki novi, mladi reditelji, kreiraju novi TV format, uz pomoć  Demofesta i nas, prijatelja projekta, koji će tokom čitave godine raditi sa novim izvodjačima i autorima.

Ispratili ste razvoj raznih muzičkih pravaca i generacija predstavnika istih. Šta je kvalitet koji je dostižan u ovom periodu i kako ga uopšte dostići, ali i zadržati?

Antović: Novi rokenrol je danas u svetu u velikoj meri muzika tinejdžerki, što je oduvek i bio, jednim svojim delom. A za onaj drugi rokenrol, buntovnički, antiglobalistički, a kosmopolitski, antimediokritetski, antifašistički, društveno-kritički, inspiracija kao da nikada nije bila veća. Ako nova scena počne da se bavi ovim temama, lako će pronaći svoju publiku i svoju funkciju.

Prethodni članakNaredni članak